Tuesday, February 8, 2011

Cipelice







„Stati cipelom na zemljište znači zaposesti ga”, kaže Žan  Servier. Možda cipela I jeste simbol vlasničkog prava, ali je I simbol putnika, skitalica. U severnoj Kini reč cipela se izgovara kao I reč koja znači uzajamni sporazum. Par cipela je značio bračni sklad I davao se kao svadbeni dar.




Od priče o Pepeljugi potraga za “staklenom” cipelicom ne prestaje. Svaka od nas želi da bude kao Pepeljuga upravo zbog te potrage, samo se ne zna ko koga traži: cipelica Pepeljugu ili Pepeljuga cipelicu.




Traje ta opsesija dugo, od pamtiveka koju većina muškaraca ne razume. 

   Šta je to između nas I cipela? Kakva je to veza?







To je strast I ljubav, to nije hir. Za one žene kojima je moda hir I kapris to je samo  izgovor za nedoteranost I sopstvenu lenjost ili, pak, nedostatak kreativnosti.

Cipele 
su fenomen, kult, mit.








Ne želim pisati iz perspektive drugih, već samo iz mog ugla. Cipele su magija, lepe, tajanstvene, sa mašnicom ili bez nje, satenske, lakovane ili kožne, boje, boje, boje I oblici, ma to je čaroban svet, bajkovit. Imam utisak da govore. Negde se mi privlačne kao I kolači, ni jednima ni drugima ne mogu da odolim. Moja slabost je intezivna I pojačava se s godinama umesto da jenjava. 






Štikle!!! Štapić koji rešava sve. Sva sam “svoja” s  čarobnim štapićem, lebdim par santimetara iznad zemlje, pa to je leteći ćilim. Tuga prestaje – svet postaje bolji. Kad ih čujem kako lupkaju po asfaltu, počinje muzika srca, ritam po kome plešem I plovim. Kao mala dala sam im naziv “čapkalice”, jer čapkaju, tj. lupkaju po zemlji. 



Sve žene vole cipele. Neke ravne I sportske, neke su svesne da im štikla ne odgovara. A I nisu za sve. Smešno je videti koliko se njih muče I štulaju u želji da se dopadnu što sebi, što drugima I groteskno izgledaju. 

Štikla = žena svesna sebe, ona koja ume da gazi u njima, ona koja ne poriče svoju ženstvenost.

























U Japanu su pravljeni kalupi za devojke kako ne bi imale veliko stopalo. Otmeno je prema njihovm verovanju bilo malo stopalo. Devojke su trpele ogroman fizički bol samo da bi ispunile taj modni trend. Cipele I štikle ne bi trebalo da budu mučenje. Ne imperativ I ne po svaku cenu. 
Samo 
udobno I za uživanje u njima. 














Ja doživim suženje svesti kada uđem u radnju obuće. “Cvetić”, moja omiljena prodavnica, je tačka univerzuma u kojoj kažem: “Dragi mozgu, zbogom”!  Prodavačice me odlično poznaju, pitaju za posao, decu, porodicu, što govori o tome koliko sam česta mušterija.







Imam dosta cipela, ali nedovoljno. Hobi koji košta, ali kako ih obožavam. Mislim da se sreća vidi I na meni kada sam u njima, zadovoljna sobom I zaljubljena u svoje cipelice. Možda najozbiljniji modni detalj u garderobi svake žene. Ništa kao cipela I izbor obuće koju nosite ne govori o vama. Sve što nosite je priča o tome kakvi ste, o vašem ukusu I sklonostima, higijeni I urednosti, ali cipele…to vas odražava. 



























No comments:

Post a Comment