Sunday, February 6, 2011

Zelena boja






"Zeleno, volim te zeleno.
Zeleni vetar. Zelene grane.
Barku na zelenom moru
Konja u zelenoj gori..." 


Lorka, Romansa mesečarka




Zeleno je srednja veličina, podjednako udaljeno i od plavog i od crvenog. Posrednik je između toplog i hladnog, umirujuća, osvežavajuća, ljudska boja. Ni malo slučajno da su lekari odeveni baš u ovu boju.




Svakog proleća priroda se budi i zeleno dominira, zato je ova boja topla. To je boja biljnog carstva koje se ponovo potvrđuje. Takođe boja izvorskih voda i buđenja života u svakom obliku.  Višna, nositelj sveta, prikazuje se u obliku kornjače zelenog lica, a indijska boginja mudraca, koja se rađa iz Mora mleka, ima zeleno telo.
Kao što je crveno boja vatre, tako je zeleno boja voda, ali je povezano i sa gromom. U Kini je to boja nade, snage, dugovečnosti. Ono je i besmrtnost pošto je u svim kulturama simbolizuje zelena grančica.
























Zaštitničko, osvežavajuće, ublažujuće, za hrišćane je ostala boja nade. Zastava islama je zelena i ta boja za njih predstavlja spasenje i simbol najvećeg blaga, materijalnog i duhovnog, na prvom mestu porodice. Takođe u toj religiji, boja spoznaje i Prorokova boja. Sveci u svom rajskom prebivalištu su odeveni u zeleno.
Zeleno kao boja nosi dobro i dobija zbog toga mitsko značenje: boja mladosti i večnosti. Zelena Erin, pre nego je dobila ime Irska, bilo je ime otoka sretnih u keltskom svetu.  Nemci je vezuju za pravdu.
Sinopis, tj. Zelena u heraldici (nauka koja proučava grbove), je simbol civilizovanosti, ljubavi, radosti i obilja.







Tajna moć zelenog proističe iz crvenog. U svim mitologijama zelena božanstva spavaju zimskim snom dok ih crveno ponovo oživljuje. Zbog toga su ona spolja zelena, a unutra crvena, a njihovo se carstvo proteže na oba sveta. Sličnu simbiozu ove dve boje srećemo i u mitu o ljubavi.  Afrodita, koja se izdigla iz pene, razapeta je između dva muška principa – svog supruga, Hefesa i svog ljubavnika, Aresa.
U srednjem veku slikari su krst bojili zeleno. U orfičkoj  tradiciji zelena je svetlost duha, a po uverenju alhemičara svetlost smaragda proniče i najveće tajne.





























Zeleno, međutim, poseduje i zlotvornu moć. Smaragd je  Luciferov kamen pre pada, te ta boja postaje simbol bezumlja i znamenje ludih. Van Gog će napisati: „Trudim se crvenom i zelenom  izraziti strahotne strasti čoveka“.




 
























Koja god njena polarnost bila na snazi, zelena je živa i to se ne može osporiti. Treba je nositi veselo i slobodno, u detaljima garderobe koji nisu uobičajeni u zelenoj boji, jer vesele i otvaraju. Boja pričalica, kako bih je ja slobodno nazvala, boja u kojoj samo nedostaje miris proleća i da ugođaj vizuelne senzacije bude potpun. Za muški svet neka to proleće blesne u hladnim, depresivnim zimskim danima u vidu neke zelene košulje ili šala i kape, možda i kravate, ako elegancija nije potpuno izumrla u muškom delu srpske populacije. Za žene koje cvetaju neka dođe mladost kroz zelene cipelice, neku zelenu ogrlicu i mašnu, a za one najsmelije kroz zelenu haljinicu laku i lepršavu.







Zelena šminka je neophodna, ide uz sve boje očiju i vrlo je izazovna. Ne treba bežati ni od zelenih čarapica. Smelost i mladost, večnost, neka to vaša zelena govori o vama.













No comments:

Post a Comment