Saturday, June 25, 2011

Muški ručni satovi

Nekad je sat značio mnogo, a sada nekim ljudima ne znači ništa. Nekada je čovek imao potrebu za lepim satovima, a sada ne. Fasciniralo me je vreme kada ljudi nisu imali serijsku proizvodnju satova, pa su svi radili delove ručno, bez kompjuterskih mašina. I tada su satovi bili vrlo precizni i mnogo postojaniji nego ovi danas. Danas se sve svodi na ogromne oblike, digitalne brojeve, narukvice, šljašteće i neugledne, funkcije koje ni u modernom vremenu nisu toliko bitne u odnosu na vreme, na vreme, ne kao atmosfersku pojavu, već kao trajanje nečega. 

Ja bih podelio satove na satove do pojave kvarca i one posle. Iako je kvarc jeftiniji i neko bi rekao bolji, snažniji i jači, svi satovi pravljeni pre, su mnogo tačniji i po mom mišljenju vredniji. Njihovoj vrednosti pridodaje upotreba dragulja, ali ne onih brušenih, već industrijskih, koji bi sprečili trenje i habanje delova, zupčanika, opruga, itd.


Izdvojio bih švajcarske manufakturiste ispred ne tako nepoznatih japanskih, ruskih i nemačkih proizvođača. Švajcarski su satovi kao za auto-moto industriju nemački automobili, kao za modu pariski kreatori, kao za robotiku i informatiku japanska minijaturna savršenstva. To je nešto što je oduvek poznato ljudima i što se i dan-danas ceni. Moji favoriti su Moris Lakroa, Šafhauzen, Patek Filip, Omega, Doksa, Lonžin...



Švajcarska tradicija izrade satova je uticala i na mnoge druge proizvođače, kao što su Junghans, Ruhla, Citizen, Seiko, Kasio, Raketa, Vostok itd. Žalosno je to što je mnogo malih, a kvalitetnih proizvođača u vreme otkrivanja kvarca i njegove upotrebe u mehanizmima satova, NESTALO.


Mene ne zanima modni sat, već funkicionalan, a to je sat koji je čovek još u davno vreme izrađivao s ciljem da časovnik bude astronomski tačan, jer pojedini satovi nisu mogli ući u prodaju bez odobrenja opservatorije, koja je izdavala sertifikat o tačnosti.



Smrtnika kao što sam ja fascinira manuelna izrada svih tih delova, čivija, zupčanika, poluga i stakala i njihovo idealno uklapanje u jedan precizan mehanizam.
Muški ručni sat i njegova upotreba je u stvari odraz ili slika kako se čovek ophodi prema vremenu. Oni koji ga ne nose, ne brinu o tome da li će da zakasne, da li imaju dovoljno vremena za sebe. Time pokazuju koliko imaju vremena za druge.


Kao modni detalj, sat je tek u današnje vreme dobio na značaju kada smo satove počeli da koristimo i u sportu, u vojsci, za igru, kao nakit i jednu vrstu prestiža za velike dečake.


O satovima bi moglo da se priča još dosta, ali će zauvek ostati enigma zašto je čovek odlučio da meri vreme kad se zna da je njegova iskonska želja da živi večno.




autor: Miroslav Nikolić









No comments:

Post a Comment