Данијел Киз – Цвеће за Алџернона

 

 

„Прича која не престаје да изазива полемике. Један од најчешће забрањиваних романа на цензорској листи удружења америчких библиотекара“.

Роман који је овај амерички писац био упоран да објави иако је пет издавачких кућа одбило рукопис. Касније је уследио велики успех – преведен је на двадесет и седам језика до сада и продат у више од пет милиона примерака.

О чему се у њему заправо ради? Зашто је дело сврстано у научну фантастику? Чарли Гордон је рођен са јако ниским коефицијентом интелигенције. Као главни јунак нам преко својих забележака или дневничких записа даје свој доживљај света. Радио је у пекари и имао „пријатеље“ коју су му се подсмевали и малтретирали га. Имао је родитеље и сестру који су га у неком тренутку одбацили. Педесетих година прошлога века није био дискриминисан јер су га називали мороном, идиотом и ретардом.

Чарлијеви записи имају доста словних грешака, „гутања“ гласова, погрешно исписаних реченица, јер је на почетку романа то у складу са његовом интелигенцијом. И као такав, има жељу да учи и напредује. Живи и описије своју свакодневицу, осећа некада неприпадање, тугу, љутњу, усамљеност, али и љубав и срећу.

Чарли се пријављује на један експеримент који ће му повећати интелигенцију и остварити жељу да боље памти и учи. Пре њега тај експеримент је рађен на мишевима. Једини миш који је преживео операцију је Алџернон. Како је захват прошао добро, Чарли пише све боље и памћење му напредује. Почиње да учи и убрзо постаје и паметнији од својих професора и доктора, постаје геније.

Али Алџернон се чудно почиње да понаша. И слична судбина ће задесити Чарлија и експеримент добија силазну путању. Кизово дело је роман тока свести у тој мемоарској, дневничкој записци. Чињеница да је писан субјективним стилом даје доживљају света дозу проживљености и тиме добија на тежини. Кроз ову књигу проговарају сви злостављани и занемаривани, малтретирани, сви другачији. Ово је књига о људима са маргине и не може да нас не дотакне и покаже нам како то стварно изгледа бити неприхваћен и одбачен.

Мислим да сам као професор који има у учионици и децу која раде по индивидуалном оперативном плану схватила како се заправо они осећају и колико им је тешко да се уклопе у окружење, али и како се бори и не одустаје, и упркос свему иде даље. Дивови и громаде!

Топла и срдачна препорука која ће вас откравити и натерати да се и сами запитате и о себи, али и о свом окружењу.